NijeOVamAreC

Dobrodošli na moj blog

04.12.2012.

Dobro jutro!

Dobar utorak!

03.12.2012.

"Tad i nikad više miris'o je sneg na jorgovan!"

Ne postoji ništa što mi može izmamiti veći osmeh. Pahulje koje mi se lagano spuštaju na dlanove podsećaju na tvoje dodire, zadrže se trenutak, a onda tope i nestaju cureći mi kroz promrzle prste. Baš kao što si ti pobegao. Ne umem da ih zadržim, nisam umela ni tebe.
Sneg mi uvek miriše na nas. Na detinjstvo. Na cimet. Miriše na tvoje prste ispod prerivača. Koji god da je, prvi, drugi, posednji. Svejedno je. Sve su pahulje iste, razlika je samo u veličini. Sve su bele i čiste dok ne dotaknu prljavštinu ovoga sveta, dok ih nečiji bezbrižni koraci ne unište, ne pretvore u sivilo. Pa ipak, radujem se svakoj novoj pahulji kao dete, satima ih posmatram kroz prozor ili pak puštam da mi se spuste na lice, kosu, dlanove, da osetim svežinu i osetim tebe u njima. Ponovo.

26.11.2012.

Sitnice

Ne sećam se kako je počelo, ali znam da je ponekad njegov soba mirisala na pomorandže, a moja uvek na čokoladu. Sećam se zajedno odgledanih utakmica i špica iz filmova. Pamtim ulice kojima me je vodio kod sebe prvi put i one kojima sam od njega otišla, poslednji.  Čujem ponekad, duboko u noć, zvuk njegovog glasa dok pevuši neku staru, samo njemu znanu pesmu. I svoj smeh. Osećam u vazduhu toplotu njegovih šaka i vrelinu mojih obraza. Pamtim šale koje smo samo mi razumeli, noći u kojima smo se skrivali ispod prekrivača i šaputali male, sitne laži.
U mojim očima skrivena je slika Dečka sa ukusom savršenstva. Njegove reči "Volim tvoje prste." I svoj odgovor. "I moji prsti vole tebe. " Glasan smeh posle svake, i najmanje laži. Pamtim tišinu i otkucaje naših srca. Ukus kokica u ustima i zrna soli na jagodicama. Zajedničko slušanje muzike i prve dodire. Pamtim i one poslednje. Prve poljupce u mojoj sobi, one kod Meka, ispred kluba, u njegovim kolima, na autobuskoj stanici poslednji. Masa ljudi. Reči: Neću zaboraviti. I Zaborav.

Sećate li se i vi ovakvih sitnica?

25.11.2012.

Šahovska tabla života

Ponekad, samo jedan razgovor može da promeni sve. Samo jedna reč u stanju je da vas zauvek zbriše. Ali ponekad nije dovoljno ni hiljade reči, ni milion postupaka. Ponekad šta gd da kažeš ili uradiš, vreme se neće vratiti, a to je jedino što bi zaista vredelo. Ne možeš povući davno pomerene figure na šahovskoj tabli života. Zaboravi. Poslednji potez je odavno povučen.


<< 12/2012 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
3031

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI

BROJAČ POSJETA
1106

Powered by Blogger.ba